TRKA NA 10km (Bečejska desetka)

Počeo sam vredno da treniram početkom marta 2019. Skinuo sam sa sajta www.trcanje.rs plan priprema za polumaraton i odlučio da bih želeo da istrčim Novosadski noćni polumaraton 22. juna. Prolazile su nedelje. U početku je bilo veoma teško. Prvo sam počeo sa šetnjama, a zatim i sa trčanjem.

Nakon mesec dana treninga kako se povećavala i kilometraža odlučio sam da pronađem neku trku na 10km kako bih se malo napunio pozitivnom energijom za naredne nedelje i sve teže treninge koji me očekuju. Pronašao sam na istom sajtu u kalendaru Bečejsku desetku – trku na 10km koja se održava po treći put 20. aprila 2019. Pozvao sam kuma koji je u mnogo boljoj formi od mene. Instruktor je joge, i pored toga što ne trči uvek je spreman za izazov. Odradili smo nekoliko treninga zajedno i prijavili se za trku.

Došao je i taj 20. april, dan trke. Od ranog jutra sam osećao tremu u stomaku i dosta puta se pitao da li sam ja spreman za ovo? Preko društvenih mreža sam dobio mnogo poruka podrške. Hvala svima koji su mi pisali. Mnogo mi to znači. Sve je to divno i daje polet, ali kada je došao dan D, onda je malo drugačije. Javljaju se sumnje.

Kum je došao po mene kolima oko 9h i otišli smo put Bečeja. Put ne traje dugo, nekih sat vremena. Stigli smo tamo oko 10h i odmah otišli do štanda da se registrujemo i pokupimo naše pakete u kojima se nalazilo broj sa čipom koji prati vreme, sendvič, majica i voda.

Nakon toga smo imali oko 2 sata do početka trke tako da smo otišli na kafu. u 11.30h smo se vratili na glavni trg gde je bio START trke i počeli sa zagrevanjem. Malo rastrčavanja i dinamičkog istezanja.

Tačno u 12h dat je start za početak trke. Adrenalin raste, gužva, svi kreću u isto vreme. Odlučujem da se ne guram i startujem sa začelja. Plan je bio da lagano krenemo pa vremenom pojačavamo tempo. Pošto sam već u treningu znao sam od prilike svoje mogućnosti. Početak trke lagano oko 8min/km, a nakon nekoliko km kada se zagrejem lagano smuštanje do 7:30-7:20 min/km. Ali, ne ide sve po planu. Ovoga puta to je bilo bolje od planiranog. Kum je krenuo nešto jače i od samog starta smo trčali ispod 7 min/km. Pre trke sam mislio da nisam sposoban za to, pogotovo ne na 10km. Kako su prolazili kilometri tako sam se osećao sve bolje. To je pokazivalo i vreme na satu. 6:55min/km, pa 6:50min/km…

Nakon istrčanih 5km počeo je da se javlja lagani zamor i bol u mišićima. Telo nije naviklo na ovaj tempo, ali nisam usporavao. Kum me je bodrio i forsirao. Negde na 7-8 km osetio sam da sve teže mogu da nadišem i da mi ponestaje vazduha. Stegao sam zube, pomislio na radost koju ću osetiti kada pređem cilj i išao korak po korak.

Poslednja krivina pred cilj, ostalo je još nekih 150 metara, osećam nalet emocija. Setim se gde sam bio pre samo 2 meseca. Sedeo po ceo dan, jeo gluposti, stalno bio umoran i namrgođen, a sada sam pred ciljem trke od 10km. Neverovatno!!! Prolazak kroz cilj, dobijanje učesničke medalje i vreme na satu koje na moje veliko iznenađenje pokazuje da sam uspeo da istrčim trku sa prosečnim vremenom od 6:44min /km!!! Nisam ni znao da sam sposoban za tako nešto 🙂

Nakon cilja, popio sam hladno pivo, zatim pravac na kolače i kafu (po Jacinoj preporuci) u poznatu bečejsku poslastičarnicu Žerbo.

Presrećan sam što sam uspeo da završim trku, a pogotovo što sam istrčao tom brzinom. Napunio sam baterije i spreman sa za predstojeće izazove. Očekuje me još dva meseca treninga i polumaraton…


Pozdrav,
STOMAKiJA