90. DAN

Prošlo je tri meseca od kada sam odlučio da promenim svoje loše navike. Bilo ih je mnogo. Ne znam odakle da počnem. Tada kada sam kretao imao sam 142.2 kg!!! i sve je delovalo nemoguće, nedostižno. Toliko sam puta probao i nisam uspeo. Ali ima tu jedna bitna stvar. Duboko u sebi mi se povremeno javljao neki osećaj da ipak ima nade. Da ću uspeti samo ako nastavim da tražim način života i ishranu koji mi odgovara. A zaista sam probao većinu dijeta i nisam uspeo ni sa jednom da izguram duže od 5-6 meseci i onda bih se vratio na staro i postalo je još gore.

Ovaj put sam morao da krenem nešto što neće biti dijeta. Nešto što će mi prijati i što me neće psihički iscrpeti. Rešenje je bilo na samom početku odakle sam krenuo sa gojenjem pre nekih 10 godine. Ono je bilo u meni. Nije mi bila potrebna nikakva dijeta nego zdrav razum i aktivan raspored. Najosnovnija stvar sa ishranom jeste to da se jede kada si gladan i da prestaneš kada si sit. To zvuči veoma jednostavno, ali smo se vremenom udaljili od sebe i izgubili taj osećaj. Ja sam ždrao sve više i više, i kada bih osetio bol u stomaku od prevelike količine hrane samo bih nastavljao. Telo se naviklo i oguglalo na taj bol. Nisam više imao granicu. Ranije sam već pisao šta sam sve bio u stanju da pojedem za jedan dan. Negde oko 6.000 kalorija bez ikakve fizičke aktivnosti. Stalno sam sedeo i živeo u nekom polusnu. Stalno mi se spavalo jer je organizam ceo dan vario neki junk food.

142.2kg

I onda sam rekao sebi DOSTA!!! Sam sam sebe doveo dovde, sam ću se iz ovoga i izbaviti. Rešio sam da ću promeniti nekoliko stvari. Kao prvo izbaciću sav junk food iz svoje ishrane. To je bilo najteže. Toliko sam postao zavisan da sam u poslednje vreme samo to i jeo. Retko kad bih pojeo neku normalnu hranu. Pio sam po 2-3 litre Fante dnevno. Jeo makar jednu Milka čokoladu od 300gr. Grickalice, index senviče, pice… Nema šta nisam jeo. To sam morao radikalno da promenim. Pošto sam do sada već desetine puta išao na dijete, znao sam da me čeka nekih 7 dana pakla dok se ne odviknem od toga. Stegao sam zube i izgurao tih nedelju dana. Nije bilo lako, ali sam uspeo. Prolazio sam kroz velike krize, a jedno od rešenja je bilo to da rano idem na spavanje, već oko 20.30h.

Sledeća je na red došla fizička aktivnost. U mladosti sam se rekreativno bavio mnogim sportovima, ali se to u poslednjih 10-15 godina drastično promenilo. Većinu vremena bih se izležavao i prebacivao sa mesta na mesto kao neki morž. Zacrtao sam sebi da ću početi sa laganim šetnjama do posla i nazad. To je nekih 50 min hoda. Nakon 2-3 nedelje odlučio sam da pronađem neki program priprema za polumaraton i počeo lagano da trčim. Ova odluka je bila jedna od ključnih u procesu mršavljenja. Kako se pojačavao trening tako su se i kile sve brže topile. Nešto što je usko vezano sa treningom, a što mi je postala veoma važna rutina jeste rano ustajanje. Počeo sam da se budim u 5.30h, svaki dan kada ima trening (četiri puta nedeljno). Rano buđenje je jedna od najboljih navika koja će vam promeniti pogled na život. Ustanete ujutru, napolju tek sviće, svi još spavaju. Obučem se, popijem limunadu, obučem opremu i pravac napolje. Nakon treninga se osećam preporođeno (ko trenira redovno, zna o čemu pričam).

Poslednja na redu je bila kontrola količine hrane koju jedem tj. porcije. Nisam merio hranu niti sam računao kalorije. Jednostavno sam vremenom počeo da pratim signale koje mi šalje moje telo i smanjivao količine koje jedem. Počeo sam ranije da osećam sitost i retko kada bi se javljala glad nakon obroka. Svi u sebi imamo te fenomenalne mehanizme kojim je opremljeno naše telo, samo ih treba ponovo aktivirati. Sada jedem potpuno opušteno, ali samo kada sam gladan i čim osetim sitost ustajem od tanjira.

Za ovih 90 dana sam prekršio mnoge savete i stereotipe i dokazao sam da su pogrešni. Svako od nas je priča za sebe. Ne postoje dve iste osobe. Nekome prija puno mesa, nekome ne. Ja spadam u ovu drugu grupu. Osnovni i glavni izvor mojih kalorije su ugljeni hidrati. Hleb, testenina, proja, pasulj, pirinač… Jedem dosta povrća i ponekad meso. Koristim mlečne proizvode. Ništa nisam izbacio iz ishrane, jedino junk food, a i njega ponekad pojedem. Svi su govorili da se ne može smršati ako se jede puno ugljenih hidrata – pogrešili su. Govorili su da se ne treba meriti često. Ja sam se merio svaki dan od kada sam počeo i svaki put je vaga pokazivala manje. Neki su mi rekli da se trčanjem ne može toliko smršati, da ću izgubiti samo vodu, da neću imati snage bez mesa i proteina… Sve su pogrešili. Smršao sam 34kg za 90 dana. Osećam se fenomenalno. Ponov sam onaj stari ja, ali malo bolji 🙂 Ako ne verujete da sam u pravu, fotografije ispod govore same za sebe.

I ovo je samo početak. Tek sam se zagrejao 🙂 19. juna 2019. na svoj 35. rođendan u 6h ću pokušati da istrčim polumaraton 21.1km na Novosadskom keju. To ću sebi pokloniti. Nakon toga planiram maraton u novembru, a ako uspem i u tome, onda su na redu neke ultra trke. Do tada pozdrav.

STOMAKiJA

2 thoughts on “90. DAN”

Leave a Reply to Danijel Cancel Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial