ŠTA ZA MENE ZNAČI 1:55:27?

Sve je počelo 22. februara kada sam odlučio da promenim svoje životne navike i dokažem sebi i drugima da je moguće smršati uz normalnu i umerenu ishranu i umeren trening. Tada sam sebi zacrtao dva glavna cilja. Prvi je bio da smršam na 85kg (nisam ni sanjao da ću to uspeti za manje od 9 meseci), a drugi je bio da istrčim polumaraton 21.1km za manje od dva sata.

O prvom cilju ću pisati u nekom od narednih tekstova. Sad je reč o ovom drugom cilju. Šta znači ispod 2 sata? To znači da ste u nekoj srednjoj grupi trkača koja se ovim bavi rekreativno, ali je dostigla određeni nivo fizičke spreme. To znači da ste mnogo trenirali i da ste uložili puno truda. Kod mene, to znači da sam dokazao sebi da ne postoje granice. Da ih mi sami pravimo i određujemo.

17. novembra istrčao sam polumaraton u Beogradu. Bio sam posvećen treningu 110% i nisam preskočio više od 2-3 za celih 8 meseci. Stekao sam odličnu kondiciju i snagu u nogama, kapacitet u plućima i upornost u glavi da sam znao da me ništa ne može sprečiti da uspem. Ali? Uvek ima ono ali.

Kada sam došao na start trke vetar je ubijao. Toliko je jako duvao da sam se smrzao. To me je već u startu malo pokolebalo i pojačalo sumnju da će tih magičnih 1:59.59 možda ipak ostati za neku narednu trku. Počeli samo da trčimo i sve je išlo odlično. Vetar je nastavio da duva, ali sam ja imao dobru opremu (nepromočivi šuškavac protiv vetra) tako da me nije mnogo usporavao i remetio moj ritam. Negde na 10km sam shvatio da ću, osim ako se desi neka povreda ili neplanirana stvar, uspeti u svojim namerama.

U predhodnim trkama negde na 16-17km sam doživljavao velike krize i često bih usporio tempo za 20-30% što je veoma uticalo na ukupno vreme. Ovaj put nije bilo tako. Nakon 18km i preostalih samo 3km rekao sam sebi da je sve ok, da me više ništa ne može ugroziti, imam dovoljno snage i volje da istrčim taj poslednji deo staze još brže i jače. Ubrzao sam tempo, stegao zube i u inat vetru istrčao 21.1km za neverovatnih 1:55:27!!!

Toliko su me stigle emocije nakon završetka trke kada sam ugledao ženu i decu i toliko sam se dobro isplakao da mislim da sam izbacio sav teret koji se nagomilavao predhodnih 10 godina. Sav trud se isplatio. Svaki dan koji sam proveo na stazi ustajući u 5h ujutru je vredeo.

Sada je vreme za nove izazove i nove ciljeve.

Pozdrav,
STOMAKiJA